Заштита животне средине не може да чека

789

ИНТЕРВЈУ: МОМИР МИЛОВАНОВИЋ, ДИРЕКТОР РЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ “ДУБОКО” УЖИЦЕ
Вести, 20. новембар 2020. године
аутор Драгица Цвијовић

Од девет локалних самоуправа које су у систему “Дубоког”, највећи напредак када је примарна селекција отпада у питању постигао је Град Ужице. Локалне самоуправе морају да учине додатне напоре да се створе услови да и други грађани почну да врше примарну селекцију отпада на месту настанка- истакао је Момир Миловановић, директор

Евидентно је да проблеме епидемије коронавируса осећамо сви, а када је у питању комунални сектор и ми итекако осећамо последице. Привреда ради у тешким условима, смањен је обим потражње за одређеним производима, тако да је велики изазов како у наредном периоду функционисати, како преживети и дочекати боље време.
Држава је у претходном периоду помогла приватни сектор, да што боље издржи ове изазове. Јавна комунална предузећа су у надлежности локалних самоуправа и заједнички морају да нађу излаз из ове тешке ситуације. Имамо појачане активности на терену свако из своје надлежности, одржавање хигијене, одвоз комуналног отпада, прање улица, збрињавање отпада, његов третман- рекао је за “Вести” Момир Миловановић, директор Регионалног центра за управљање отпадом ,,Дубоко“ Ужице.
Како током епидемије коронавируса функционише Регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“?
-Регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“ ради пуним капацитетом уз појачане епидемиолошке мере, појачану дезинфекцију и хигијену на радним местима, обавезно ношење заштитних маски. Сваки радник који осети било који здравствени проблем одмах се упућује у надлежни Дом здравља. До сада смо имали четири радника код којих је потврђен вирус COVID-19. Сви радници код којих је потврђено да су позитивни на коронавирус остају неколико месеци на боловању, јер опоравак дуго траје.
Шта показује анализа рада за протекле године?
-Предузеће Регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“ основано је 2005. године. Прве количине комуналног отпада примљене су у октобру месецу 2011. године. Сваке године повећаване су активности на сакупљању и довожењу комуналног отпада у Регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“. Са друге стране повећане су активности у самом Центру за селекцију отпада.

Преглед примљених количина комуналног отпада по годинама од 2011. године закључно са 31.12.2019 године.
1. 2011. – 3.965,24 тоне,
2. 2012. – 35.510,89 тона,
3. 2013. – 68.840,39 тона,
4. 2014. – 76.441,20 тона,
5. 2015. – 76.461,24 тоне,
6. 2016. – 83.139,16 тона,
7. 2017. – 81.737,93 тоне,
8. 2018. – 86.548,43 тоне,
9. 2019. – 89.891,91 тона,
Укупно: 602.536,39 тона.

Од 2015. године у Регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“ почео је да се допрема примарно селектован отпад(ПСО).

Преглед пријављених и признатих количина примарно селектованог отпада, закључно са 31.12.2019 године.

1. 2015. – пријављена количина – 1.850,32 тоне, призната количина 1.542,32 тоне,
2. 2016. – пријављена количина – 5.412,25 тона, призната количина 4.636,22 тоне,
3. 2017. – пријављена количина – 5.760,40 тона, призната количина 4.193,28 тона,
4. 2018. – пријављена количина – 5.775,17 тона, призната количина 4.317,10 тона,
5. 2019. – пријављена количина – 5.416,33 тоне, призната количина 1.073,62 тоне,
Укупно: пријављена количина – 24.214,47 тоне, призната количина 15.762,54 тоне.

Из наведених података може да се закључи да локалне самоуправе које су увеле примарну селекцију у својој локалној самоуправи, као да су постигле свој максимум, јер се количине ПСО годинама не мењају. Евидентно је да се стало са ширењем примарне селекције отпада у локалним самоуправама. Локалне самоуправе морају да учине додатне напоре да се створе услови да и други грађани почну да врше примарну селекцију отпада на месту настанка. Мора да се појача медијска кампања, да се прича са грађанима, што значи и да мора да се буде не терену.
Што се тиче Центра за селекцију отпада, сваке године постиже све боље резултате. Издвајају се све веће количине рециклабилних секундарних сировина и лаке фракције отпада која иде за цементну индустрију. На тај начин чувамо депонијски простор ког је све мање и продужујемо радни век тела за депоновање. Сви радници у Регионалном центру за управљање отпадом ,,Дубоко“ свакодневно раде изузетно тежак посао, иако посао који раде није адекватно плаћен. Користим ову прилику да им се захвалим на резултатима које постижу у овако тешким условима.

1. отпрема лаке фракције – 2014. – 36 камиона – отпремљена количина 715,98 тона,
2. отпрема лаке фракције – 2015. – 148 камиона – отпремљена количина 2.953,05 тона,
3. отпрема лаке фракције – 2016. – 178 камиона – отпремљена количина 3.559,04 тоне,
4. отпрема лаке фракције – 2017. – 245 камиона – отпремљена количина 4.899,26 тона,
5. отпрема лаке фракције – 2018. – 252 камиона – отпремљена количина 5.669,02 тоне,
6. отпрема лаке фракције – 2019. – 278 камиона – отпремљена количина 7.083,68 тона
Укупно: 1.137 камиона – 23.880,03 тоне.

Ако би ове податке из табеле, који се односе на број отпремљених камиона лаке фракције отпада сликовито представили, односно ако бисмо ове камионе поређали један за другим добили бисмо колону камиона дугу 15,45 километара. Отпремом лаке фракције за цементну индустрију спасили смо 23.880 m2 депонијског простора. Са друге стране ако погледамо примљене количине отпада и то поделимо са просечном масом коју вози један камион шлепер добићемо да је 30.126 камиона шлепера довезло комунални отпад у “Дубоко”. Ако те камионе поређамо један за другим добићемо колону камиона дугу 410 километара. Такође ако масу отпада коју смо примили претворимо у кубне метре, добићемо запремину коју заузима 120 олимпијских базена.
Какви су резултати протеклих месеци ове године?
-У овој текућој години такође бележимо добре резултате, упркос свим проблемима са којим се свакодневно сусрећемо. Комунални сектор је као жив организам, свакодневно имате одређене проблеме и они се морају на дневном нивоу решавати. Ко се бави услужном комуналном делатношћу он зна који су то проблеми, поштовање законских процедура када су у питању јавне набавке, а добављачи немају залихе резервних делова тако да за испоруку неког дела морате да чекате по неколико дана.
За првих девет месеци у 2020. години примили смо 69.921,81 тона комуналног отпада. Ово ће бити рекордна година када је у питању пријем комуналног отпада. Примили смо 4.394,94 тоне примарно селектованог отпада, а третирали смо 13.014,46 тона комуналног отпада. Када је у питању отпрема лаке фракције отпада за цементну индустрију, ова година ће бити рекордна. Нашим Програмом пословања за 2020. годину предвидели смо да проценат селектованог отпада у односу на третирану количину отпада буде најмање 50 одсто, а сада смо тренутно на 54 одсто, што је изванредно. Такође, предвидели смо да проценат селектованог отпада у односу на примљене количине отпада у овој години буде 10 одсто, тренутно је проценат 10,08 одсто, па се надамо да ћемо до краја године успети да одржимо овај проценат који смо за девет месеци постигли.
Који су ефекти SUBREC пројекта?
-SUBREC је међународни пројекат прекограничне сарадње између Републике Србије и Босне и Херцеговине у коме учествују два града Ужице и Тузла. Партнери на овом пројекту су Регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“ и ЈКП ,,Биоктош“ из Ужица и ЈКП ,,Комуналац“ и Центар за екологију и енергију из Тузле.
Пројекат је почео са реализацијим у јулу 2019. године и завршава се у јануару 2021. године. Носилац свих пројектних активности је “Дубоко”, а пројектом је предвиђено да у току реализације, добијемо 333 тоне примарно селектованог отпада из 2.500 плавих канти које смо поделили у 2.500 домаћинстава у приградским насељима града Ужица. Наше анализе показују да ће предвиђене пројектне активности бити у потпуности реализоване, што значи да смо циљеве које смо поставили за реализацију овог пројекта реално планирали. Овим путем желимо да обавестимо грађане који су укључени у овај пројекат Примарне селекције отпада на месту настанка, да смо постигли наш циљ. Захваљујемо им се на досадашњој сарадњи и податак који је веома битан, а који треба да знају, да ни један килограм отпада који је сакупљен у 2.500 плавих канти није завршио на телу депоније што је велики успех за све нас. Ово је добар пример зашто треба да уведемо примарну селекцију на месту настанка. Од девет локалних самоуправа које су у систему “Дубоког”, највећи напредак када је примарна селекција отпада у питању урадио је Град Ужице. Надамо се да ће Ужице наставити и даље да подржава ширење примарне селекције отпада.
Какви су планови за наредни период?
-За период који је пред нама имамо велике планове, надам се да ћемо успети све да их реализујемо. До краја године очекујем да добијемо од Министарства за заштиту животне средине сагласности за три пројекта која су за нас врло важна. Пројекти су при крају израде и у наредних неколико дана шаљу се на сагласност у надлежно министарство. Ради се о следећим пројектима:
-Израда пројектно техничке документације за изградњу постројења за Механичко Биолошки Третман отпада;
-Израда пројектно техничке документације за изградњу постројења за третман процедне депонијске воде;
-Израда пројектно техничке документације за искориштавање депонијског гаса.
Ми смо у 2020. години конкурисали за још два пројекта код међународних донатора, од којих је један Прекограничне сарадње са Тузлом, односно са њиховим ЈКП ,,Комуналац“. Кроз овај пројекат предвидели смо да први у Србији решимо проблем кабастог и грађевинског отпада. На добро смо путу да овај пројекат добијемо и до краја године очекујем позитиван одговор. За други пројекат конкурисали смо код УНДП-а, његова вредност је 96.000 долара и такође очекујемо позитиван одговор од донатора. Кроз овај други пројекат покушали бисмо да уведемо у наш систем компостирање, пелетирање и брикетирање од одређених врста отпада које се код нас појављују.
Имамо урађено идејно решење за Пројекат постављања соларне електране у “Дубоком”, чија би снага износила око 0,8 мегавата.
Од надлежног Министарства за заштиту животне средине очекујемо да нам одобре 95 милиона динара до краја године, како би започели реализацију стабилизације и проширења тела депоније. Надам се да ће наредних десет година (2020 – 2030.) бити декада заштите животне средине и реализација великих инфраструктурних пројеката у овој области, где ми видимо нашу велику шансу.