Конференција за новинаре у нашем регионалном центру била је посвећена именовању директора, плановима за увођење нове технологије третмана процедних вода, досадашњој динамици радова на пројекту проширења и стабилизације тела депоније и значају примарне селекције..
Процедура у складу са прописима
Поводом разних коментара изнетих у јавности, директор ЈКП “Дубоко” Ужице мр Момир Миловановић је нагласио да је процедура именовања законског заступника овог предузећа спроведена у складу са Статутом, оснивачким актом и законским прописима.
– Претходном директору је истекао мандат, Управни одбор је расписао конкурс који је трајао 30 дана, тако да су сви заинтересовани могли да се јаве – подсетио је Миловановић. – На конкурс се јавио само један кандидат, а Управни одбор је, после прегледа достављене документације, оснивачима упутио предлог да дају сагласност за избор директора предузећа. Од девет оснивача, колико има “Дубоко”, сагласност је дало осам, о чему постоје писани докази. Једина локална самоуправа која није дала сагласност је Општина Чајетина. Из ове општине није стигао званичан одговор ни “против“, а ни „за“.
Миловановић потврђује да се „Дубоко“ није одмах по његовом именовању обратило Агенцији за привредне регистре у вези промене података о директору.
– Обратили смо им се 18. априла са захтевом да се изврши промена и одговор смо добили 19. априла, којим је усвојена регистрациона пријава промене законског заступника.
Проширење капацитета постројења за пречишћавање вода
Директор ЈКП „Дубоко“ Ужице најавио је да је у плану увођење нове технологије третмана процедних вода и додао да је једна од заинтересованих фирми за овај пројекат немачки Wehrle. Циљ је да се новим решењима процедне воде још боље пречисте и да се покуша да се модели, попут немачког, или неког другог одговарајућег, а међу заинтересованима су и стручњаци са београдског Технолошко-металуршког факултета, примене у Дубоком.
– Процедне воде се сада скупљају и третирају у аерационој и таложној лагуни до нивоа за испуштање у канализацију, а циљ је да се прерадом доведу до нивоа квалитета који се може испуштати директно у реципицијент, односно у водени ток Турског потока – појаснио је Миловановић..
Извршни директор ЈКП „Дубоко“ Ужице Недељко Милосављевић додаје да су трошкови садашњег нивоа пречишћавања процедних вода велики, а дневно достижу између 30.000 и 40.000 динара. Третирану воду до нивоа квалитета канализације из „Дубоког“ одвозе цистерне пожешког ЈКП „Наш дом“, који има дозволу за овај посао. У просеку се током дана ствара између 30 и 40 кубних метара процедних вода.
Новим пројектом је планирано да се постојећи капацитети лагуна од 600 кубних метара дуплирају, подвукао је Милосављевић.
Представница немачке компаније Wehrle за Балкан, Драгана Раданов Пол је напоменула да ова фирма послује већ 160 година и да је у послу везаном за третман процедних депонијских вода три и по деценије.
-Дубоко је уређена и складна депонија, што значи да Србија напредује и у еколошком смислу – утисак је Раданов Пол. – Са руководством предузећа смо у контакту две године, а данас смо разговарали о томе како третирати воду биолошким третманом и које је решење најекономичније на плану заштите животне средине. Наша фирма ради биолошки третман путем мембранског биореактора, реверсне осмозе, као и нанофилтрације.
Директор Миловановић је рекао да је технологија немачког Wehrleа нашла примену и у Пули, Бања Луци и Бијељини. Циљ ових разговора је да, ако дође до реализације, Дубоко на најбољи начин искористи и унапреди сва досадашња искуства у раду поменутих постројења. Додао је да ће вода са депоније Дубоко бити анализирана у Немачкој и да ће после тога бити јасније која од метода третмана процедних вода би могла да се примени и у нашем регионалном центру. Очекује да се у овај пројекат укључи и ресорно министарство.
О кашњењу пројекта проширења и стабилизације тела депоније
Дубоко је пример како депонија у Србији треба да ради и нису тачне информације, које су се могле чути на појединим конференцијама, да она не функционише, истакао је Милосављевић.
-С пројектом проширења и стабилизације тела депоније, иако имамо обезбеђена средства, ушли смо у мале потешкоће. Одређена решења из главног пројекта морају да се допројектују и препројектују. Пројекат од 170.000 евра је плаћен.Међутим, нису планирана средства за препројектовање. Не иде темпом који бисмо хтели. Радови су почели у априлу 2017. године, али је од тада врло мало урађено. Вредност радова у прошлој години била је 420.000 евра, а радило се на чишћењу терена и пробним насипима, док су фолије и остали материјали на седмој етажи. Тачно је да је требала да буде завршена прва ћелија и да је СИДА обезбедила средства преко Европске банке. Каснимо до годину дана. Надам се компромисном решењу и да се радови што пре наставе, јер су сви уговори активни.
Проблем је помешани комунални отпад
По речима Милосављевића, са територије девет оснивача у Дубоко свакодневно се у просеку допрема 300 тона отпада. Проценат издвајања у односу на укупну количину довезеног отпада је седам одсто.
-Тај проценат годишње повећавамо у просеку од 1,5 до два одсто, што је мукотрпан посао. Годишње се одвоји 6.000 тона, а одабиром из помешаног комуналног отпада још 10.000 тона. Управо тај помешани комунални отпад, у коме има стакла, метала и другог материјала, ствара нам велике проблеме, посебно на тракама линија.
Што развијенија примарна селекција, која се развија и у склопу ЕИСП пројеката, једини је пут ка бољем резултату издвајања рециклабилних материјала, смањењу количина које се одлажу на телу депоније, односно уштеди депонијског простора, а тиме и одржању цене услуге, тренутно далеко испод оних у Европској унији и у земљама у окружењу, јасан је извршни директор Техничког сектора.
На почетку рада „Дубоког“, 2011. године, примарну селекцију имали су Ужице и Чачак. Примери добре праксе су и Ариље, Бајина Башта и Косјерић,док у Пожеги нема помака на боље на овом плану. Чајетина има проблем привременог претоварног места на путу према Семегњеву и то већ пету годину. Трансфер станица треба да се уради у Сушици и тиме ће бити решен тај проблем.
