Како ради Регионални центар за управљање отпадом у Западној Србији

0

Већа привредна активност и популаризација потрошње довели су Србију до чињенце да се само осам одсто укупног отпада прерађује, а чак 78 одсто отпада заврши на депонијама и у природи. У неким градовима и регијама проблем је почео да се решава изградњом постројења за одвајање отпада.
Извесни помаци примећују се у Западној Србији, где је пре неколико година почео да ради Центар за управљање отпадом ЈКП Дубоко у Ужицу.
У том предузећу раздваја се само комунални, кућни отпад и отпад који по свом карактеру није опасан, каже у одговору за Нову економију, директор тог предузећа Момир Миловановић.
“Регију Дубоко чине 9 локалних самоуправа Златиборског и Моравичког округа. Отпад на депонију стиже из Ужица и Чачка и седам општина: Ивањица, Пожега, Бајина Башта, Лучани, Ариље, Чајетина, Косјерић”.
ШТА СЕ СВЕ ОДВАЈА
“У центру за секундарну селекцију из допремљеног помешаног комуналног отпада издвајају се метали: отпадно гвожђе, алуминијум, месинг и други, ПЕТ амбалажа, папир и картон, пластичне фолије, тетрапак, стакло, отпадне гуме, тврда пластика.”
Како се наглшава, издвојене сировине се балирају и одлажу у складиште, одакле их преузимају овлашћени оператери са одговарајућом дозволом за прераду.
Центар за селекцију отпада ЈКП Дубоко учествује и у пројекту прекограничне сарадње Србије и Босне и Херцеговине, који финансира Европска унија.
“Тренутно је актуелан пројекат Subrec, који партнерски спроводе Регионални центар за управљање отпадом Дубоко и ЈКП Биоктош из Ужица, ЈКП Комуналац и Центар за екологију и енергију из Тузле”, наводи се у одговору Новој економији директора Миловановића.
Он објашњава да је циљ да се тим пројектом, путем медијске кампање, обухвати становништво у поменутим градовима и укаже се на значај правилног одлагања отпада.
План је и да се набави 10 хиљада канти за амбалажни и мешани отпад, које ће бити довољне за пет хиљада домаћинстава, као неопходна инфраструктура за одвајање отпада.
У то улази и шест стотина компостера за прикупљање органског отпада и 40 контејнера за прикупљање абалаже од стакла.
Очекује се да се у посао рециклаже укључе и мања предузећа.
“Што се тиче малих предузећа, можемо да им понудимо добар квалитет секундарних сировина, а тежимо и ка још бољем квалитету и доста већим количинама, јер се надамо да ће након успостављања примарне селекције то бити изводљиво”, напомињу у ЈКП Дубоко.
Поручују и да је примарна селекција отпада важна и њиховом предузећу, јер се смањују количине обрађеног отпада који стоји на депонији.
Додаје се да ће на тај начин и њен животни век бити дужи, а предузећа која се баве рециклажом имаће извор добрих сировина за квалитетнији рад.
У Европи се рециклира око 43% пластике, у Европској унији чак 47% комуналног отпада из домаћинстава се сакупи и рециклира, док је у Србији само 0,3 одсто отпада обухваћено тим процесом.
Нова економија је раније писала о рециклажи текстила, као примеру такозване кружне економије, где се одбачена тканина прерађује у рециклирано влакно и касније користи у изради изолационих материјала.

novaekonomija.rs, 20.07.2020. године, Чедомир Савковић