МР МОМИР МИЛОВАНОВИЋ, ДИРЕКТОР РЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРА ЗА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ ЈКП „ДУБОКО“ УЖИЦЕ
* Интервју објављен у ужичком недељнику „Вести“, 31. јануара 2020. године
Обратили смо се нашем надлежном Министарству за заштиту животне средине, да нам помогну у застоју који имамо око реализације када је у питању стабилизација и проширења тела депоније. Из Министарства имамо обећање да ће се овај проблем решити у наредних неколико месеци-истакао је директор Миловановић
Кад говоримо о животној средини, морамо да мислимо на шири контекст, не можемо само говорити о једном сегменту попут аерозагађења, а да не говоримо и о другим чиниоцима. О аерозагађењу се може говорити из више углова или аспеката. Наравно увек морамо прво поћи од себе и која је наша улога као појединца у свему томе. Причати о животној средини, о врстама загађења у животној средини, која је улога појединца у свему томе је једна наука која уопште није једноставна и лака. Са једне стране је развој нових технологија и напредовање друштва, а са друге стране борба да се очува здрава средина. По мом мишљењу животна средина губи корак са развојем нових технологија и жељом нас појединаца да поседујемо све ново што се појави на тржишту. Животном средином се бавимо само када настану проблеми који су видљиви, а требали бисмо да се бавимо животном средином пре него што се појаве проблеми. Аерозагађење не треба да буде тема само у зимским месецима или данима када је ниска облачност, слабо струјање ваздуха и када осећамо у ваздуху непријатан мирис и тешко дишемо. Поставља се питање шта је са осталим данима у години? Примера ради једно од питања у овој области односи се на број регистрованих аутомобила. У Србији се годишње региструје око два милиона аутомобила и нека власник једном годишње замени уље у мотору свог аутомобила, где то уље заврши после замене? Ако за једну замену треба четири литра уља, ако то помножимо са два милиона аутомобила, долазимо до цифре од осам милиона литара отпадног уља. То је осам хиљада тона уља или 400 шлепера, ако те шлепере поређамо један за другим, то је колона дуга око седам километара. У зимским месецима већина овог уља заврши у пећима као енергент за загревање, а у осталом делу године у речним водотоковима и земљишту.
Какви су планови за 2020. годину?
Планови за 2020 годину су да примимо веће количине комуналног отпада, него у претходним годинама, да зановимо возни парк, модернизујемо Центар за секундарну селекцију отпада, обезбедимо боље радне услове за запослене, да Регионални систем стабилно послује, побољшамо ниво комуникације и сарадње са оснивачима. Затим, да решимо проблем који имамо са кабастим отпадом, на адекватан начин да га збрињавамо и да решавамо и друге токове отпада. За нас најважније је да решимо проблем стабилизације тела депоније и њено проширење, тако да очекујемо у овој години да велики део тога решимо.
Када сумирате резултате шта је обележило протеклу годину у ЈКП “Дубоко”?
Када говоримо о протеклој години, за нас је веoма важнa реализација Пројекта прекограничне сарадње између Републике Србије и Босне и Херцеговине, односно два града Ужица и Тузле. Регионални центар за управљање комуналним отпадом ,,Дубоко“ је носилац тог пројекта. Реализација је почела у јулу 2019. године и ми кроз тај пројекат добијамо пресу за балирање лаке фракције отпада. Вредност пресе је 100.000 евра и то је до сада највећа инвестиција у систему “Дубоко” од када је почео са радом 2011. године. За нас је веома важно било у мају 2019. године увођење друге смене у Центру за секундарну селекцију отпада па смо значајно повећали количине отпада које се третирају на дневном нивоу. Повећали смо количине издвојених секундарних сировина, количине лаке фракције која иде за цементну индустрију, а са друге старне сачували смо простор за депоновање и продужили радни век депоније. За нас је веома важно да број запослених који иде на боловање у току године буде што мањи, јер систем боље функционише, а лакше је правити и организацију пословања када имате све раднике на располагању. Морам да истакнем још једну веома битну ствар за “Дубоко”, а то је новац који смо добили на крају године од Министарсва за заштиту животне средине у сарадњи са градом Ужицем. Износ који смо добили је 31 милион динара и он ће бити употребљен за израду Пројектно – техничке документације за фазу два развоја регионалног система управљања отпадом – Изградња постројења за третман комуналног отпада за регионални центар за управљање отпадом ,,Дубоко“.
Какви су досадашњи показатељи регионалног система управљања отпадом?
Концепт регионалних система управљања комуналним отпадом и других врста отпада је добар и тренутно једино прихватљив. У Републици Србији постоји више модела регионалних система за управљање отпадом, када говоримо о самом начину њиховог оснивања. Локалне самоуправе односно оснивачи се договарају за који модел се опредељују и како ће управљати таквим системима. Када је регионални концепт у питању, да ли је то управљање отпадом или неки други вид сарадње више локалних самоуправа, најбитнији је однос оснивача према том предузећу. Треба сви да буду искрено посвећени и да своје обавезе из оснивачког уговора измирују на време како би предузеће могло несметано да функционише. Моје досадашње искуство показује од када сам на челу система “Дубоко”, да нису сви оснивачи показали исто интересовање и жељу да у сваком моменту буду на располагању овом предузећу. Наравно највеће интересовање показује локална самоуправа на чијој се територији налази предузеће, у овом случају то је Град Ужице.
Које општине оснивачи бележе најбоље резултате, а где има највише проблема?
Најмање проблема имамо у граду Ужицу и општини Косјерић, када је у питању транспорт прикупљеног комуналног отпада, јер ове две локалне самоуправе свој отпад саме довозе у “Дубоко”. Проблеме око преузимања отпада имамо у општинама Ивањица, Пожега и Лучани због неуређених претоварних места. На претоварном месту у Гучи, општина Лучани и претоварно место Годовик, општина Пожега имали смо два превртања камиона са натовареним отпадом у последња четири месеца. Имали смо повреду возача, велика оштећења на камионима и контејнерима. Локалне самоуправе и комунална предузећа не предузимају ништа да та претоварна места уреде и нама омогуће да несметано обављамо свој посао за који смо основани. За поправке камиона, контејнера требају велика новчана средства и време да све то доведемо у исправно стање, а са друге стране месецима траје опоравак возача који је преживео велике трауме приликом превртања камиона.
Такође, имамо одређен број локалних самоуправа и комуналних предузећа које своје обавезе према “Дубоком” за њихов преузети комунални отпад не измирују на време, некада и са неколико месеци закашњења.
Колике су дневне, односно месечне количине отпада које се довозе и колико се издваја секундарних сировина?
У 2019. години примили смо 89.891,91 тона комуналног отпада. Од ове количине пријављено је као примарно селектован отпад 5.416,33 тоне, а наша улазна контрола као примарно селектован отпад прихватила је 1.073,62 тоне или 19,82 процента. Из ових података видимо да се примарна селекција отпада на месту настанка ради лоше. Такође, из приложених података видимо да пријављена примарна селекција отпада чини шест процената од укупне примљене количине отпада.
Дневне количине отпада које ми примамо у просеку износе око 290 тона. Просек на месечном нивоу је око 7.500 тона комуналног отпада. Наш план је да 100 тона на дан комуналног отпада прође центар за селекцију, а ово је могуће под условом да немамо велике застоје у центру за селекцију. Прошле године у центру за селекцију третирали смо 13.280 тона комуналног отпада, од тога смо селектовали 7.555 тона лаке фракције и секундарних сировина. Ако погледамо однос селектованог и третираног отпада видимо да је то 56,90 одсто. Из овога видимо да је велики проценат селектованог отпада, иако је отпад који ми третирамо у већини помешани комунални отпад па је из њега веома тешко издвојити секундарне сировине. План за 2020. годину је да више од 15.000 тона отпада третирамо у Центру за селекцију и да издвојимо 10.000 тона лаке фракције и секундарних сировина.
Да ли је у плану кампања за разврставање отпада на месту настанка и шта још може да се предузме да се повећају количине корисног отпада?
Када је примарна селекција отпада у питању, заједно са ЈКП ,,Биоктош“, Регионалном развојном агенцијом “Златибор” и Градом Ужицем припремамо кампању која ће почети у фебруару месецу. Ових дана очекујемо да стигну канте за примарну селекцију отпада које ће бити подељене у 2500 домаћинстава преко пројекта Прекограничне сарадње између два града Ужица и Тузле. За реализацију овог пројекта припреме трају већ неколико месеци а наши тимови раде свакодневно. Ова кампања мора бити добро осмишљена, а реализацијом овог пројекта морамо поставити добре темеље за даље ширење примарне селекције у граду. Ужице као центар региона мора да буде пример добре праксе и да други уче од нас како се спроводи примарна селекција отпада на месту настанка. У наредном периоду о овоме ће се више причати и радити на самом терену.
Колико има запослених и да ли постоје потребе за повећањем броја радника?
Потреба за ново запосленим радницима у самом центру за селекцију увек постоји, али је тешко наћи раднике који хоће да раде овакав посао. Ми тренутно запошљавамо све категорије становништва, број запослених је 94, а ту спадају и они који мењају раднике који су по разним основама на боловању. У 2019. години години имали смо више од 17.000 сати боловања, односно седам радника који нису радили целе године. Услови у којима ми радимо су изузетно тешки, многи то не разумеју, па чак и наши оснивачи.
Какви су планови код набавке нове опреме?
Сваке године планирамо да спроведемо одређени број набавки, ове године планирали смо да набавимо најмање један камион, шредер за кабасти и грађевински отпад. Планирамо да набавимо нов компактор који нам је неопходан на телу депоније. Компактор је машина без које не можете да замислите депоновање отпада и она кошта између 250.000-300.000 евра, што је за нас огроман новац. У нашим условима рада свака машина кошта преко 100.000 евра која је нама неопходна за функционисање.
Колико је још остало простора на депонији и када ће почети проширење?
Простора за депоновање готово да и нема. Обратили смо се нашем надлежном Министарству за заштиту животне средине, да нам помогну у застоју који имамо око реализације када је у питању стабилизација и проширења тела депоније. Уочили смо да после више разговора које смо имали у протеклим месецима на ову тему са представницима Европске банке у Србији и Шведском СИДОМ, да овај проблем са њима не можемо решити. После сваког разговора стално се постављају додатни услови и оно што се договоримо на састанку, следећи пут када дођемо да разговарамо они увек нешто промене. Из тог разлога обратили смо се надлежном Министарству да нам помогне да решимо овај проблем. Из Министарства имамо обећање да ће се овај проблем решити у наредних неколико месеци.
Драгица Цвијовић
ПОВЕЋАТИ СЕЛЕКТОВАН ОТПАД
-У 2019. години примили смо 89.891,91 тона комуналног отпада. Од ове количине пријављено је као примарно селектован отпад 5.416,33 тоне, а наша улазна контрола као примарно селектован отпад прихватила је 1.073,62 тоне или 19,82 процента. Из ових података видимо да се примарна селекција отпада на месту настанка ради лоше. Такође, из приложених података видимо да пријављена примарна селекција отпада чини шест одсто од укупне примљене количине отпада.
Дневне количине отпада које ми примамо у просеку износе око 290 тона. Просек на месечном нивоу је око 7.500 тона комуналног отпада. Наш план је да 100 тона на дан комуналног отпада прође центар за селекцију, а ово је могуће под условом да немамо велике застоје у центру за селекцију.
ПРОБЛЕМИ НА ПРЕТОВАРНИМ МЕСТИМА
Проблеме око преузимања отпада имамо у општинама Ивањица, Пожега и Лучани због неуређених претоварних места. На претоварном месту у Гучи, општина Лучани и претоварно место Годовик, општина Пожега имали смо два превртања камиона са натовареним отпадом у последња четири месеца. Имали смо повреду возача, велика оштећења на камионима и контејнерима. Локалне самоуправе и комунална предузећа не предузимају ништа да та претоварна места уреде и нама омогуће да несметано обављамо свој посао за који смо основани-истакао је Миловановић.
